[ Lep moral u islamu predstavlja jedan od najvažnijih temelja islamskog života. Veliki islamski učenjaci i Hadis-i šerifi kroz vekove su naglašavali važnost blagosti, pomaganja ljudima, bratstva i čuvanja srca od loših osobina. U ovom tekstu nalaze se dragoceni saveti Muhammeda Ma’sûma Fârûkîja i brojni hadisi koji podstiču muslimane na dobročinstvo, strpljenje i iskren odnos prema ljudima.]
Seyyid Abdulhakîm Efendi (rahime-hullahu teala), u svojoj knjizi (Er-riyâd-üt-tesavvufiyye), definišući tesavvuf (tasavvuf), kaže: (Tesavvuf je napuštanje ljudskih osobina, ukrašavanje anđeoskim svojstvima i usvajanje božanskog morala kao navike). Takođe izveštava da je Ebu Muhammed Džeriri rekao: (Tesavvuf je ukrašavanje svim dobrim osobinama i čišćenje od svih loših osobina).
Veliki islamski učenjak, mudžedid (obnovitelj) drugog milenijuma, sin imama Rabbanija Ahmeda Farukija, Muhammed Ma’sûm (rahime-hullahu teala), napisao je 147. pismo u prvom tomu svoje knjige (Mektûbât) na persijskom jeziku, koja se sastoji od tri toma, guverneru Indije, Miru Muhammedu Hafiju. U ovom pismu on kaže:
Neka Allahu teala nas i vas ne skrene sa puta Muhammeda ‘alejhi-sselam, koji je najuzvišeniji od svih poslanika i miljenik Gospodara svih svetova! Moj milostivi brate! Čovekov život je veoma kratak. Ono sa čime će se čovek susresti u večnom zagrobnom životu (Ahiretu), zavisi od stanja u kojem je živeo na ovome svetu. Razuman čovek, koji može da vidi unapred, u kratkom ovozemaljskom životu uvek čini ono što će mu omogućiti dobar i miran život na Ahiretu. Priprema ono što je potrebno putniku za Ahiret. Allahu teala vas je postavio na čelo mnogih ljudi i učinio vas sredstvom za ispunjenje njihovih potreba. Mnogo zahvaljujte što ste dostigli ovu dragocenu i korisnu dužnost! Trudite se da služite robovima Allahu teale! Razmislite o tome da ćete služenjem robovima našeg Gospodara dostići blagodati na ovome i onome svetu! Znajte da je biti blag prema ljudima, činiti im dobro, obavljati njihove poslove sa nasmejanim licem, lepim rečima i lakoćom, put koji vodi ka ljubavi Allahu teale! Nemajte nimalo sumnje da će to biti razlog za spasenje od ahiretskih patnji i povećanje dženetskih blagodati! Naš Poslanik sallallahu teala aleyhi ve sellem je to veoma lepo objasnio sledećim Hadis-i šerifom:
„Allahu teala stvara i šalje potrebe Svojih robova. Allahu teali najdraži rob je onaj koji je posrednik u tome da Njegove blagodati stignu do Njegovih robova.“
U nastavku pišem nekoliko Hadis-i šerifa koji ukazuju na vrednost ispunjavanja potreba muslimana, njihovog usrećivanja i posedovanja lepog morala, te hvale i podstiču na blagost, dostojanstvenost i strpljenje. Dobro ih razumite. Ako bude mesta koja ne razumete, pitajte one koji poznaju veru i žive u skladu sa onim što znaju, pa tako razumite! (Mubarek reči našeg Poslanika sallallahu teala aleyhi ve sellem nazivaju se Hadis). Pažljivo pročitajte sledeće Hadis-i šerife! Trudite se da ih sledite u svakoj svojoj reči i svakom poslu!
Hadisi o dobroti, bratstvu i pomaganju muslimanima
1 — „Musliman je muslimanu brat. Ne nanose štetu niti tugu jedan drugome. Ako neko pomogne u nekom poslu svome bratu po veri, Allahu teala će i njemu olakšati posao. Ako neko otkloni nevolju nekom muslimanu i usreći ga, Allahu teala će ga spasiti nevolje u najtežim trenucima Sudnjeg dana. Ako neko sakrije sramotu ili manu nekog muslimana, Allahu teala će na Sudnjem danu sakriti njegove sramote i greške.“ [Buhari, Muslim]
2 — „Dokle god neko pomaže svome bratu po veri, Allahu teala pomaže njemu.“ [Muslim]
3 — „Allahu teala je stvorio neke Svoje robove da bi ispunjavali potrebe drugih i pomagali im. Oni kojima je potrebna pomoć obraćaju se njima. Za njih na Ahiretu neće biti straha od kazne.“ [Taberani]
4 — „Allahu teala je nekim Svojim robovima dao mnogo blagodati na ovome svetu. Stvorio ih je da bi bili korisni Njegovim robovima. Ako te blagodati dele robovima Allahu teale, njihove blagodati se neće smanjiti. Ako te blagodati ne dostave Allahovim robovima, Allah im oduzima te blagodati i daje ih drugima.“ [Taberani i Ibni Ebid-dunja]
5 — „Ispuniti jednu potrebu brata po veri za muslimana je korisnije nego deset godina provesti u i’tikâfu (povlačenju u džamiju radi ibadeta). A učiniti jedan dan i’tikâfa radi Allahovog zadovoljstva, veoma udaljava čoveka od džehennemske vatre.“ [Taberani i Hakim] (Boravak u džamiji danju i noću radi ibadeta u poslednjih deset dana Ramazana naziva se i’tikâf).
6 — „Ako neko obavi neki posao brata po veri, na hiljade meleka (anđela) moli za tu osobu. Dok ide da obavi taj posao, za svaki korak mu se oprašta po jedan greh i daju mu se blagodati na Sudnjem danu.“ [Ibni Madže]
7 — „Ako neko krene da obavi neki posao brata po veri, za svaki korak mu se oprašta sedamdeset greha i daje sedamdeset sevaba (nagrada). To se nastavlja dok se posao ne završi. Kada se posao završi, svi mu se gresi opraštaju. Ako umre dok obavlja taj posao, ući će u Džennet bez ispitivanja i polaganja računa.“ [Ibni Ebid-dunja]
8 — „Ako se neko trudi i odlazi kod državnika kako bi njegov brat po veri dostigao mir ili se spasio nevolje, na Sudnjem danu, kada svima budu klizile noge na Sirat ćupriji, Allahu teala će mu pomoći da je brzo pređe.“ [Taberani]
9 — „Allahu teali najdraže delo je usrećiti vernika (mü’min), dajući mu odeću, hraneći ga ili ispunjavajući neku drugu njegovu potrebu.“ [Taberani]
10 — „Allahu teali najdraže delo nakon farzova (strogih naredbi) je obradovati vernika.“ [Taberani] (Naredbe Allahu teale nazivaju se farz. Iz ovog Hadis-i šerifa se razume da Allahu teala više voli one koji obavljaju farz ibadete. Štetna i ružna dela koja je Allahu teala zabranio nazivaju se harâm. Allahu teala više voli onoga ko se čuva harama nego onoga ko obavlja farzove. Imati lep moral je farz. Imati loš moral je haram. Čuvati se činjenja zla je vrednije i donosi više sevaba nego činjenje dobra).
11 — „Kada neko učini neko dobro delo verniku, Allahu teala od tog dobra stvori jednog meleka. Taj melek stalno čini ibadet. Sevabi tih ibadeta daju se toj osobi. Kada ta osoba umre i bude spuštena u kabur (grob), ovaj melek dolazi u njegov kabur u svetlom i ljupkom obliku. Kada vidi meleka, on se razveseli i obraduje. Pita: ‘Ko si ti?’. Melek odgovara: ‘Ja sam dobročinstvo koje si učinio toj i toj osobi i radost koju si stavio u njegovo srce. Allahu teala me je poslao danas da te usrećim, da se zauzimam (šefa’at) za tebe na Sudnjem danu i da ti pokažem tvoje mesto u Džennetu’.“
12 — Upitan je Resulullah sallallahu aleyhi ve sellem koji su glavni razlozi za ulazak u Džennet? Odgovorio je: „Strah od Allahu teale (takva) i lep moral.“ Na pitanje koji su glavni razlozi za ulazak u Džehennem, rekao je: „Ne vladati svojim jezikom i svojim strastima.“ [Tirmizi, Ibni Hibban i Bejheki] (Znak straha od Allahu teale je čuvanje od harama).
13 — „Najjači iman (veru) među vama ima onaj ko ima najlepši moral i ko je najblaži prema svojoj supruzi.“ [Tirmizi i Hakim]
14 — „Čovek zbog svoje lepe naravi dostiže najuzvišenije stepene u Džennetu. Nâfile (dobrovoljni) ibadeti ne mogu čoveka dovesti do tih stepena. Loša narav vuče čoveka u najniže provalije Džehennema.“ [Taberani]
15 — „Najlakši i najjednostavniji vid ibadeta je malo govoriti i imati lepu narav. Dobro pazite na ove moje reči!“ [Ibni Ebid-dunja]
16 — Neki čovek je upitao Resulullaha sallallahu teala aleyhi ve sellem: „Koji je najbolji posao?“. Odgovorio je: „Imati lepu narav.“ Čovek je ustao, malo kasnije došao s desne strane i ponovo pitao. Ponovo je odgovorio: „Imati lepu narav.“ Otišao je, pa došao s leve strane i upitao šta je Allahu najdraže delo. Ponovo je odgovorio: „Imati lepu narav.“ Potom je došao otpozadi i upitao koji je najbolji i najvredniji posao. Hazrat-i Pejgamber se okrenuo prema njemu i rekao: „Zar nisi razumeo šta znači imati lepu narav? Koliko god možeš, trudi se da se ni na koga ne ljutiš!“
17 — „Obećavam Džennet onom muslimanu koji se ne prepire, čak i ako je u pravu, i koji svojim jezikom nikoga ne vređa. Obećavam Džennet onome ko ne laže, čak ni u šali ili da bi nasmejao prisutne. Obećavam visoke stepene u Džennetu onome ko ima lepu narav!“ [Ebu Davud, Ibni Madže i Tirmizi]
18 — U Hadis-i kudsiju Allahu teala kaže: „Zadovoljan sam islamom, verom koju sam vam poslao. [To jest, zadovoljan sam onima koji prihvate ovu veru i slede njene naredbe i zabrane. Volim ih.] Savršenstvo ove vere je samo u darežljivosti i lepom moralu. Svakog dana pokazujte savršenstvo svoje vere kroz ovo dvoje!“ [Taberani]
19 — „Kao što topla voda topi led, tako i lep moral topi i uništava čovekove grehe. Kao što sirće kvari med i čini ga nejestivim, tako i loš moral kvari i uništava čovekove ibadete.“ [Taberani]
Blagost, strpljenje i kontrola gneva u islamu
20 — „Allahu teala voli one koji su blage naravi i pomaže im. Ne pomaže onima koji su grubi i gnevni.“ [Taberani]
21 — „Obaveštavam vas o onome kome je zabranjen ulazak u Džehennem ili kome je zabranjeno da ga vatra Džehennema prži. Slušajte pažljivo! To su svi oni koji su blagi i koji se ne ljute!“ [Tirmizi]
22 — „Polako i blago postupanje je veliki dar koji je Allah dao Svome robu. Biti brzoplet i nagao je šejtanski put. Ono što Allahu teala voli je biti blag i dostojanstven.“ [Ebu Ja’la]
23 — „Čovek zbog svoje blagosti i lepih reči dostiže stepene onih koji danju poste i noću klanjaju nemâz (namaz).“ [Ibni Hibban]
24 — „Allahu teala voli onoga ko u trenutku ljutnje savlada svoj gnev i postupi blago.“ [Isfehani]
25 — „Pazite, obaveštavam vas! Ko želi da dostigne visoke stepene u Džennetu, neka postupa blago prema onome ko je prema njemu neučtiv! Neka oprosti onome ko mu je učinio nepravdu (zulm)! Neka udeli onome ko mu uskraćuje imetak! Neka pazi na prijatelje i rodbinu koji ga ne traže i ne posećuju!“ [Taberani]
26 — „Biti jak ne znači pobediti drugoga. Biti jak, biti heroj, znači pobediti sopstveni gnev.“ [Buhari i Muslim]
27 — „Onome ko je nasmejan prilikom davanja selâma (pozdrava), daju se sevabi koje dobijaju oni koji dele sadaku.“ [Ibni Ebid-dunja]
28 — „Biti nasmejan prema bratu po veri, podučavati ga dobrim stvarima, sprečavati ga u činjenju zla, pokazivati put strancu, sklanjati sa ulice ružne, prljave i štetne stvari kao što su kamenje, trnje i kosti, davati vodu drugima – sve je to sadaka.“ [Tirmizi]
Kako lep moral vodi ka Allahovoj ljubavi i Džennetu?
29 — „U Džennetu postoje takvi dvorci da onaj ko je unutra vidi svako mesto koje poželi i pokazuje se gde god poželi.“ Ebu Malik-il-Eš’ari upita: „O Resulullah! Kome će biti dati takvi dvorci?“. Odgovorio je: „Onima koji lepo govore, koji su darežljivi i koji razmišljaju o postojanju i veličini Allahu teale i mole Mu se u vreme kada svi drugi spavaju.“
Gore navedene Hadis-i šerife uzeo sam iz knjige hadisa pod nazivom (Tergîb ve Terhîb). Ova knjiga je jedna od najvrednijih knjiga hadisa.
Neka vam Allahu teala podari da živite u skladu sa gore navedenim Hadis-i šerifima! Ispitajte sebe. Ako vidite da ste u skladu sa njima, zahvalite Allahu teali! Ako imate stanja koja nisu u skladu, preklinjite Allahu tealu da se ona poprave! Velika je blagodat ako čovek prepozna svoju grešku kada njegovi poslovi i postupci nisu u skladu sa ovim i moli za popravku. Povezanost sa islamskom verom je veoma slaba kod onoga ko se ne pridržava ovoga i ne tuguje zbog toga. Treba se uticati Allahu teali od pada u tako ružno stanje! Bejt (stih):
Radosne vesti onome ko dostigne ovu veliku blagodat,
Teško onim jadnicima koji je ne dostignu!
Ovde se završava prevod iz (Mektûbât-ı Ma’sûmiyye).
Gore navedeni Hadis-i šerifi naređuju muslimanima da imaju dobar moral jedni prema drugima i da žive kao braća. Onaj ko nije musliman naziva se (Kâfir). Na 143. stranici je navedeno da muslimani treba da imaju lep moral i prema kâfirima i da ih ne vređaju. Na taj način im se pokazuje da islamska vera naređuje lep moral, bratski život i rad. Tako ljudi koji vole dobrotu, sa radošću postaju muslimani. Činiti džihâd (borbu na Allahovom putu) je farz. Država sprovodi džihâd topovima i mačevima, ali ga sprovodi i hladnim ratom, propagandom i izdavaštvom. Svaki musliman takođe čini džihâd svojim lepim moralom i čineći dobro. Jer (činiti džihâd) znači pozivati ljude da postanu muslimani. Vidi se da je lep moral i prema kâfirima i njihovo nevređanje zapravo džihâd. To je farz svakom muslimanu.
Muhammed Ma’sûm Fârûkî (rahime-hullahu teala), koji je napisao gore navedeno dugačko pismo, jedan je od velikih islamskih učenjaka i jedan od uzvišenih evlija (Allahovih prijatelja) (kaddesallahu teala esrârehümül’ azîz). Rođen je 1007. godine po Hidžri u gradu Serhendu u Indiji, a tamo je i preselio na ahiret 1079. godine [1668. god]. Sahranjen je u velikom turbetu nekoliko stotina metara udaljenom od turbeta svog oca. Svojim bezbrojnim pismima davao je savete hiljadama muslimana u Indiji, državnicima i sultanu tog vremena Alemgiru Evrengzibu (rahime-hullahu teala), trudio se da razvije osećanja bratstva, lep moral, međusobno pomaganje, kako bi živeli u miru i spokoju na ovome svetu i postigli sreću na Ahiretu. Više od sto četrdeset hiljada ljudi je kroz druženje s njim i njegove lekcije dostiglo visoke stepene tesavvufa i postalo evlija. Pored ovih odabranih učenika, broj onih koji su slušajući ga popravili svoju veru i moral premašuje stotine hiljada. Među evlijama koje je odškolovao, više od četiri stotine se uzdiglo do položaja iršâda (upućivanja), i svaki od njih je u gradovima u koje su poslati spasio hiljade ljudi od propasti, neznanja i zablude. Svaki od njegovih šest sinova bio je veliki učenjak i evlija, kao i svi njegovi unuci, i ostavili su za sobom veoma dragocene knjige koje osvetljavaju put svim ljudima.
